О књизи: 2017 / Ова књига ће се сврстати уз „Школу за будале“ Саше Соколова и „Москва – Петушки“ Венедикта Ерофејева. А поента није само у чудесном језику којим је написана, већ у снази трагичне напетости на којој почива Искрена, одана, иако не без празнина, љубав. Психолошко насиље сасвим јасно оцртава портрет блаженог јунака. "Они који се очекују касне... Али ти не требаш...", рекла је мајка. Мрски Бобрикин је мали (не главни) мучитељ у школи и муж девојке када су деца одрасла. Карактеристике игре и спавања, пажљиво одабране серије набрајања. Пред нама је својеврсна фарса, карикатура и суптилна стилизација са много књижевних пресека. Тешко је то назвати прозом. Враћају се инверзије, „римована” значења која скакућу као лопта: текст је ритмички организован и... статичан, уместо јединственог говорног тока, формирајући произвољна острва на којима се откривају, разноврставају хорор и магија обичних, једноставних ствари, трансформисана.